X puta sam poželeo da vratim vreme unazad i ispravim neke greške iz prošlosti... Juče sam prvi put poželeo, ne da vratim vreme, već da ga ubrzam. Prvi put sam poželeo da odem malo u budućnost i pobegnem od svega...
Kao što rekoh sinoć, jedna od stvari koje mi nedostaju puno jeste razgovor sa tobom. Fali mi priča, fali mi da slušam i budem saslušan... Sećam se kako je početak delovao lepo... Toga odavno nema više, ne zato što ne postoje teme ili zato što smo u međuvremenu postali tupavi, već zato što ti to ne želiš... 
Sinoć sam shvatio nešto, možda grešim, vreme će pokazati... Shvatio sam da sam se ponovo promenio, da sam zanemeo. Mislim da ću ubuduće govoriti samo kada bude imao ko da me sasluša...
Ovo je lični dnevnik gde ću iznositi svoja osećanja i razmišljanja kroz pisanu reč, pesmu, spot, sliku... Ukoliko neko zaluta na ovaj blog, neka zna da ne mora ni da čita, ni da komentariše. Neću se obazirati na komentare, niti ću na njih odgovarati. Ovo je moje parče web-a... moje i samo moje. Napominjem da nije za one sa "slabijim stomakom", biće puno samokritike, kritike, teških i tužnih misli... Ako boja može da bude zaštitni znak bloga, biram crnu!
Powered by blog.rs