Kosaču u zagrljaj sa osmehom idem

Kao što rekoh sinoć, jedna od stvari koje mi nedostaju puno jeste razgovor sa tobom. Fali mi priča, fali mi da slušam i budem saslušan... Sećam se kako je početak delovao lepo... Toga odavno nema više, ne zato što ne postoje teme ili zato što smo u međuvremenu postali tupavi, već zato što ti to ne želiš... 

Sinoć sam shvatio nešto, možda grešim, vreme će pokazati... Shvatio sam da sam se ponovo promenio, da sam zanemeo. Mislim da ću ubuduće govoriti samo kada bude imao ko da me sasluša...